Čovjek se bojao da mu žena više ne čuje onako dobro kako je prije čula. Pomislio je da bi joj možda bili od pomoći slušni aparati. Ali nije znao kako da joj to saopšti, a da se ona ne uvrijedi. Odlučio je da pozove njihovog kućnog doktora i da sa njim porazgovara na tu temu.
Doktor mu je rekao za vrlo jednostavan test koji će primijeniti na ženi da bi doktor znao precizno o kakvom gubitku sluha se radi.
“Ovako ćeš uraditi, rekao je doktor, odmakni se od nje deset metara i tonom normalnog razgovora obrati joj se da vidiš da li će te čuti. Ako te ne čuje, priđi joj 2 metra bliže pa joj se opet obrati istim riječima. I sve joj se tako približavaj po dva metra dok ne dobiješ odgovor od nje.”
To veče, žena je bila u kuhinji spremajući večeru, a muž je bio u dnevnom boravku. Muž reče sebi: Ok, sad sam otprilike 10 metara udaljen od nje. Baš da vidim šta će se desiti. Normalnim tonom joj se obrati:
– Draga, šta ima za večeru?
Nema odgovora!
On se približi za dva metra u pravcu kuhinje i ponovi opet normalnim tonom:
– Draga, šta ima za večeru?
I dalje nema odgovora.
Približi se još za dva metra i ponovi isto.
Opet bez odgovora.
Došao je već do vrata kuhinje…
– Draga, šta ima za večeru?
Ništa!
Dođe joj do iza leđa i opet ponovi:
– Draga, šta ima za večeru?
– O bože dragi!!! … pa po peti put ti već govorim, piletina i krompir. Šta je sa tobom?!
Ne mora problem uvijek biti u nekom drugom kako to obično mislimo. On može biti i u nama samima.uradila sada. Kija je skoknula do frizera, a od svoje dosadašnje ravne kose napravila je lokne.
