“Deda mi je dao oko 50.000 eur u dinarima prije nego što je umro, uz riječi da mi se nađu jer su moji roditelji uvijek govorili da će sve bratu da ostave, a ja da se udam.
To mu je bila životna ušteđevina, iako je za života puno radio, i dosta toga stekao.
Za taj novac ne zna niko, čak ni moj muž. Trenutno su njegovi roditelji u krizi, propao im je posao i svaki mjesec im dajemo za život.
Moj novac bi nam svima olakšao, ali ja tek sad ne želim da mu kažem da imam, jer ne želim ono što je meni deda ostavio da dam njegovima.
Možda je sebično, ali nikad se ne zna kad će mi zatrebati.”
