Klikom na sliku zatvorite prozor.

                                              

Slavimo Mitrovdan! Veruje se da današnji dan određuje kakva nas zima čeka, obratite pažnju gde spavate: Ove običaje valja ispoštovati, a jedan se tiče dece

Srpska pravoslavna crkva slavi dan Svetog velikomučenika Dimitrija, koji je u narodu poznatiji kao Mitrovdan, a za ovaj praznik se vezuju i mnoga verovanja. Ovaj datum se u predanju označava i kao doba kada počinje zima, dok je u srpskom narodu Mitrovdan jedna od većih slava, krsno ime esnafa i dan održavanja zavetine u mnogim mestima. 

Sveti velikomučenik Dimitrije Solunski, koga starokalendarske pravoslavne crkve slave 8. novembra, rođen je u Solunu u 3. veku nove ere, gde je postavljen na očevo mesto za vojvodu. Zadatak mu je, takođe, bio da progoni hrišćane. Međutim, on ih je štitio i zato bio osuđen na smrt. Rimski vojnici izboli su ga kopljima početkom 4. veka.

Prema nekim verovanjima, ako 8. novembra kojim slučajem pada sneg, kaže se da je Sveti Dimitrije došao na belom konju, a veruje se da će se snežni prekrivač zadržati sve do aprila. Verovanje je da ako na Mitrovdan pada kiša ili bude mraza, zima će biti duga i sa mnogo snega.

U Srbiji postoji i verovanje da na Mitrovdan ne treba grditi malu decu, koliko god da su pogrešila ili bezobrazna, jer će navodno onda cele godine biti nestašna. Seljaci u Šumadiji na Mitrovdan odavnina u svaki ugao sobe stavljaju belutak da ih brani od miševa. Žene na ovaj dan ne diraju vreteno, češljeve i makaze.

Najvažniji mitrovdanski običaj

Narodna verovanja kažu da bi uoči Mitrovdana i Đurđevdana svako trebalo da bude kod svoje kuće, jer ko tada ne bude u svom domu, taj će preko cele godine noćivati po tuđim kućama.To se ujedno smatra i najvažnijim mitrovdanskim običajem.

Ovaj dan je poznat i prema tome što su se hajduci tada rastajali da bi kod jataka prezimili zimu i ponovo se sastali o Đurđevu danu sledeće godine. Tako je i nastala krilatica: Mitrovdanak — hajdučki rastanak i Đurđevdanak — hajdučki sastanak.

Negde se veruje i da do Mitrovdana moraju da budu završeni svi veliki radovi na polju i druge stvari koje se rade napolju. Veruje se da je posle Mitrovdana zima može svakog časa da iznenadi pa se zato ustalilo mišljenje da je loša sreća ako se neki posao ostavi za posle velikog praznika.

Kurir.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *