Moji roditelji imaju petoro dece. Kad je mama zatrudnela sa petim detetom, imala je 45 godina i jako visok krvni pritisak. A uz to je i radila, pošto smo samo od njene plate živeli. Trudnoća je bila teška. Mama je svakih mesec dana išla u bolnicu.
Svi smo se maksimalno trudili oko nje. Mama se iznenada porodila carskim rezom. Beba je dugo bila bez vazduha. Ali, nekim čudom, preživela je. Dobila sam četvrtog brata i nikad nisam bila srećnija u životu. Bio je u inkubatoru 2 meseca, trebalo je da dobije na težini da bi izašao, a takođe mu levi bubreg nije radio. A onda, sve bebe su se zarazile ešerihijom koli, ali ne i on.
On je tada imao 1.900 gr i da se zarazio, umr’o bi. Kada je prohodao, shvatili smo da ne može da spušta pete. Ustanovljen mu je blag oblik cerebralne paralize. Proglašen je za invalida. Moja dva starija brata i roditelji radili su danonoćno da bi mu platili skupu operaciju. I uspeli smo. On sada ima 7 godina i najslađi je na svetu. On je naše čudo.
