“Radim kao taksista u Novom Sadu,. Prije izvesnog vremena u auto je sela prava damica. Mlada djevojka, bila je obučena klasično, elegantno. Miris ni slab ni napadan. Njegovana plava kosa, šminka suptilna. Koža, osmijeh, oči sijaju. Malo smo popričali, kulturna i odmjerena.
Na izlasku me je skromno pitala da li dobro izgleda jer ide na važan sastanak. Poslije toga sam dugo razmišljao, da li je moguće da je nesigurna. O čemu razmišlja. Šta je to što tačno svi mi vidimo i doživimo, kako reflektujemo, koliko ne poznajemo sebe i koliko je vizuelno nestvarno.
Svi smo lomljivi, a dobar fizički izgled ne znači puno onima koji ga poseduju.
Ne znam da li sam u pravu, ali sam morao ovo da podijelim sa nekim jer puno razmišljam o tome.”
