PRAVILA I OBIČAJI NA VELIKI PETAK KOJE NE SMETE PREKRŠITI Ako ovo radite za stolom, veruje se da sami prizivate nesreću!

Sutra je Veliki petak, dan koji hrišćani širom sveta doživljavaju kao najtužniji dan u godini

 Zbog njegove duhovne težine i simbolike, pravoslavni vernici na ovaj dan poštuju posebne običaje i pravila, ali mnogi ne znaju šta se tačno sme, a šta nikako ne treba raditi na Veliki petak.

Jedan od ključnih običaja vezan je za strogi post, koji se praktikuje kao znak poštovanja prema Hristovoj žrtvi. O ovome je za naš portal govorio i etnolog Saša Srećković, muzejski savetnik iz Etnografskog muzeja, koji godinama proučava srpsku tradiciju i običaje.

 Po strožijem hrišćanskom pravilu, na Veliki petak se jede isključivo posna hrana na vodi, ili se praktikuje tzv. jednokratno uzimanje hrane – što znači jedan obrok tokom 24 sata. U nekim krajevima, poput resavskog, kuvala se kopriva.

Tradicionalno, tog dana se konzumira suvi hleb i voda, bareno povrće, sveže ili sušeno voće, med, bareni pirinač – objasnio je Srećković.

Pored posta, postoji i niz zabrana koje se po narodnom verovanju i crkvenom predanju strogo poštuju.

– Hranu ne treba soliti, jer se veruje da se time simbolično “sipa so na Isusove rane”. Takođe, ne bi trebalo koristiti viljušku i nož, već jesti isključivo rukama ili kašikom – navodi Srećković.

Veliki petak je dan tišine, molitve i unutrašnje sabranosti. Vernici tog dana ne pevaju, ne vesele se i ne obavljaju teške fizičke poslove. Umesto toga, posećuju crkvu, gde se prisustvuje večernjoj službi – iznošenju plaštanice, simbolu Hristovog pogreba.

Poštovanjem ovih običaja i pravila, vernici ne samo da čuvaju tradiciju, već i produbljuju svoju duhovnu povezanost sa Hristovim stradanjem.