Lela je radila u velikoj fabrici mesa. Jednog dana, kada je završila svoju smjenu, otišla je u hladnjaču da nešto provjeri i u momentu nepažnje vrata hladnjače su se zatvorila i ona je ostala zarobljena.
Iako je vikala i dozivala pomoć niko je nije čuo jer su svi već otišli kući, a hladnjača je bila izolovana tako da niko nije mogao da je čuje i da je bio u blizini. Ostala je u ovoj prehladnoj prostoriji i znala je da je osuđena na smrt ako bude morala da dočeka jutro.
Nakon nekoliko sati ova djevojka već je bila skoro zamrznuta i opraštala se od života. Ipak, u jednom trenutku vrata je otvorio noćni čuvar i izvukao je iz hladnjače.
Kada je kasnije pitala čuvara zašto je došao do hladnjače i otvorio vrata iako to nikada nije njegova uobičajena rutina, on je objasnio: „Radim ovde već 35 godina. Na desetine zaposlenih svakog dana izlaze i ulaze, ali ti si jedna od retkih koja me svako jutro i svako veče pozdravi. Mnogi me tretiraju kao da ne postojim.
Danas kada si došla rekla si mi „Dobro jutro, kako ste“ i nasmijala se. Ali nakon radnog vremena shvatio sam da nisam čuo tvoje „Doviđenja, vidimo se sutra“.
Te riječi me podsjete da sam osoba. Znao sam da nešto nedostaje i zato sam krenuo u potragu po fabrici. Tako sam te pronašao.
Lekcija: Tretirajte ljude sa poštovanjem. I čuvar i čistačica su ljudi kao i vi. Cijenite ljude koji znaju da pričaju sa doktorom nauka, ali i da budu ljubazni sa nekim ko je u tom trenutku na nižoj poziciji. Nikad ne znate šta će biti sutra.
