Kaže se da zmija ujeda čoveka samo u dva slučaja: Iz straha i ako nagazite na nju. Najopasnije su kada su u sezoni parenja ili čuvaju svoje mlade.
Osnovna razlika izmeđuotrovnih i neotrovnih zmija je ta da otrovnice imaju trouglastu glavu i sužen vrat, a neotrovnice imaju glavu jajastog oblika i širi vrat.Otrovne zmije imaju jedan ili dva zuba iz kojih ispuštaju otrov.
U zmijskom otrovu postoje, zapravo, dve vrste otrova. Jedan deluje razorno na nervni sistem, njega toplota ne uništava, drugi deluje na krv i krvarenje.
Ima ljudi koji su otporni prema zmijinom otrovu (imunitet). Neki se sa tom otpornošću rađaju, a drugi je steknu ujedom zmije sa blažim otrovom ili davanjem seruma protiv ujeda zmije.
Klinička slika
Na mestu ujeda se vide dve male ubodne ranice koje ne krvare. Ubrzo na tom mestu nastane crveni prsten koji postaje plavičast, tj. rana pomodri i javi se otok. Nešto kasnije se na tom delu tela javlja obamrlost. Kad jednom uđe u krv, otrov se raznosi po celom telu. Otrovani oseća i slabost i javljaju se drhtavica, vrtoglavica, puls mu se ubrzava a disanje postaje sve teže, bled je, može nastati delimično ili potpuno otkazivanje bubrega. Krv može da prestane da se zgrušava, ujedena osoba često povraća i ima prolive, gubi svest. Kasnije se javljaju grčevi i potpuna neosetljivost (koma). Delirijum, smetenost i konvulzije najavljuju intrakranijalno krvarenje koje je najčešci neposredni uzrok smrti.
Ukoliko se ne reaguje blagovremeno, nastupa paraliza centra za disanje a malo zatim i srce prestane da radi.
Za razvoj simptoma vrlo je važno mesto ujeda. Najopasniji ujedi su na glavi ili vratu, ili ako je zmija ubrizgala otrov direktno u krvni sud.
Prva pomoć
Ne paničiti jer ima dovoljno vremena (i više sati ) da se stigne do lekara. Ne postoji opšta saglasnost u vezi sa lečenjem. Svi se slažu da je neophodno apsolutno mirovanje, jer se kretanjem ubrzava cirkulacija krvi i apsorpcija otrova. Pojedini autori ne preporučuju stavljanje poveske iznad mesta ujeda, zabranjuju stavljanje leda zbog pojačane nekroze, zabranjuju inciziju rane i isisavanje sadržaja. Preporučuju imobilizaciju i hitan transport u ustanovu u kojoj se može primiti antiotrov.
Većina autora ima skoro suprotno mišljenje i predlažu sledeće postupke: ujedeni ekstremitet treba podvezati, umereno stegnuti poveskom neposredno iznad mesta ujeda, i imobilisati. Povremeno (3-5min) popuštati povesku jer krv mora da cirkuliše i kroz otrovani deo tela, odnosno od vena ka srcu. Na samom mestu ujeda naprave se kroz kožu dva unakrsna reza (slovo “X”) u dubini od 3-4mm, i pusti se da rana iskrvari. Tako će sa krvlju izaći i veći deo otrova. Nikako se ne preporučuje isisavanje rane ustima, jer je i najmanja ranica na ustima ili usnoj duplji, kao i kvaran zub, dovoljna da se otruje i onaj koji pokušava da pomogne. Rezovi se prave nožem, žiletom ili drugim oštim predmetom čije je sečivo opaljeno na plamenu ili obrisano alkoholom. Treće što treba urediti kod ujeda zmije to je da se na ranu stavi jak rastvor hipermangana i, ako ima mogućnosti za to, da se svuda oko rane ubrizga jednoprocentni rastvor hipermangana. Unesrećenom davati što više tečnosti: ali nikako alkohol. Zatim ga treba što pre preneti do najbliže medicinske ustanove gde će primiti serum protiv zmijskog ujeda.
Lečenje
Što ranije dati serum antiviperinum (intravenski ili intramuskularno), po protokolu sa testiranjem na preosetljivost. Serum antiviperinum delotvoran je protiv poluotrovnih i otrovnih zmija koje se javljaju u Evropi.
Deci sa alergijskim bolestima ili reakcijama, kada se dobiju podaci u ličnoj i porodičnoj anamnezi, poželjno je dati serum antiviperinum u bolničkim uslovima, intramuskularno, i uz oprez.
Treba uzeti mikrobiološki bris rane, a zatim je isprati antiseptickim sredstvom.
U svim slučajevima, potrebno je proveriti i sprovesti antitetanusnu zaštitu i dati antibiotike koji pokrivaju gram-negativnu i anaerobnu floru koja dominira u ustima zmije.
Treba suzbijati bol davanjem analgetika. Kod izražene hemolize treba dati transfuziju koncentrovanih eritrocita, a kod diseminovane intravaskularne koagulacije plazmu. Potrebno je održati diurezu i sprečiti ili lečiti šok. Hirurško lečenje je potrebno kada se javi nekroza tkiva. U slučaju velikog otoka koji remeti arterijsku cirkulaciju ekstremiteta indikovana je hitna fasciotomija.
